Baner 1

Viminet
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
     

Baner 2

Strana 1

Zlatni mikrofon

Legendarnom Predragu Gojkoviću uručeno priznanje "Zlatni mikrofon" Radio Beograda. Proslavio 83. rođendan, 70 godina karijere i 53 godine braka sa suprugom Leposavom.
NAJLEPŠI tenor srpske muzičke scene Predrag Cune Gojković proslavio je u petak 83. rođendan, 70 godina uspešne karijere i 53. godišnjicu braka sa suprugom Leposavom. Emotivno, trostruko slavlje, obeleženo je u Kamenoj sali Radio-Beograda, gde je legendarnom pevaču uručeno priznanje "Zlatni mikrofon" za doprinos srpskoj muzici i kulturi. Uz orkestar RTS pod upravom Vlade Panovića i rođendansku tortu, supruga, ćerka Katarina i veliki broj kolega slavljeniku su otpevali "Kafu mi draga ispeci".
Šumadijskom slavuju, koji je decenijama "zlatio" mikrofone Radio-Beograda, prestižnu nagradu uručio je direktor ove kuće Milivoje Mihajlović.
- Cune je snimio više od 1.000 pesama pod ovim krovom i time značajno obogatio muzičku riznicu Radio Beograda, ostavivši dubok trag u muzičkoj kulturi Srbije - poručio je Mihajlović.
U ime muzičke produkcije RTS Bojan Suđić uputio je čestitke pevaču osvrnuvši se na činjenicu da danas mnogi nezasluženo dobijaju umetnička priznanja:
- Kada su nam se putevi prvi put sreli, umesto ohole zvezde svesne svoje težine i značaja, predamnom je stajao blag, ljubazan i skroman čovek koji se sa velikim poštovanjem odnosio prema svim muzičarima u orkestru. Danas se često umanjuje značaj umetničkih priznanja time što se među dobitnicima nađu i oni čija imena istorija ne prepoznaje kao kreatore kulturne scene. Izuzetno mi je drago što je na inicijativu koleginice Merime Njegomir "Zlatni mikrofon" pripao Cunetu Gojkoviću, čime je i sama nagrada
dobila na značaju.
Nosiocu titule "veličanstvenog narodne muzike", apsolutnom sluhisti i poznavaocu više od 4.000 pesama u petak je Zahvalnicu za doprinos očuvanju tradicije u formi izvorne narodne pesme i srebrnjak sa likom Vuka Karadžića uručio predsednik Skupštine "Vukove zadužbine" Miodrag Maticki. Milorad Ajdačić, ispred Kulturno-prosvetne zajednce Srbije, dodelio je Gojkoviću priznanje za životno delo, doprinos kulturi i prezentaciju naše kulture u svetu. Za kraj, prisutnima se emotivnim govorom obratio slavljenik,
koji je u znak zahvalnosti posle tri godine i zapevao.
- Posle nesreće koja mi se desila, izgubio sam ono najdraže - glas - rekao je Cune i dodao da ništa manje nije ni očekivao od Radio Beograda, svoje matične kuće. - Upravo u ovoj sali sam sa Đorđem Marjanovićem doživljavao sve festivale, od San Rema do "Beogradskog proleća".
Onda je zapevao "Ja bih hteo pesmom da vam kažem, koliko vas srce moje voli", a prisutni su se pridružili. U emotivnoj atmosferi, uz poneku suzu, počast velikom umetniku odali su Đorđe Marjanović, Boki Milošević, Predrag Živković Tozovac, Žarko Dančuo, Rade Jorović, Oliver Njego, Radmilo Armenulić, Mira Pejić, Ljubiša Pavković, Dragan Bujošević, Nebojša Bradić, Nikola Rackov, Bora Dugić, Anđelka Govedarević, Biljana Krstić, Snežana Đurišić, Nada Topčagić, Saša Popović, Vera Matović, Čeda Marković, Ana Bekuta, Olivera Kovačević...
SLAVLjENIČKI RUČAK U "MADERI"
PROSLAVA Cunetovog trostrukog jubileja nastavljena je u petak popodne u beogradskom restoranu "Madera". Legendarnom pevaču srpskih narodnih, starogradskih, zabavnih, meksikanskih pesama i sevdalinki, na ručku su se pridružili mnogobrojni prijatelji iz našeg kulturnog i javnog života. Slavljenik je nazdravljao vinom sa svojom porodicom, Merimom Njegomir, Nenom Kunijević, Tozovcem, Milojkom Pantićem, Nikolom Rackovim, operskim pevačem Oliverom Njegom... (novosti 7. novembar 2015)

Предраг Гојковић - Цуне (6. новембар 1932, Крагујевац) је српски певач народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама. Надимак „Цуне" је добио, како је сâм објаснио у емисији „Балканском улицом" Радио-телевизије Србије, по мајчином дозивању „Оди да те мајка цуне" (љуби).
Отац Предрага Гојковића, Јован Гојковић, рођен је 1906. године у Кузмину, у Срему. Са седамнаест година се доселио у Крагујевац, где је живео и радио као берберин. У Крагујевцу се 1931. године упознао са будућом Предраговом мајком, Радмилом, која је имала 17 година, а 1932. године су се венчали. Предраг је рођен 6. новембра 1932. године а тринаест месеци касније је добио сестру Анку. Године 1936. цела породица се преселила у Београд, у улицу Грчића Миленка.
Предраг Гојковић је кренуо у први разред основне школе 1939. године, у основној школи „Војислав Илић". Средњу школу је завршио у Осмој мушкој гимназији на Црвеном крсту у Београду, где се дружио и ишао у школу са касније прослављеним глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем. Након гимназије, студира на Трговачкој академији, али га певање одвлачи од студија, тако да никад није дипломирао.
Дана 6. новембра 1962. године Предраг Гојковић се оженио Лепосавом, са којом је и данас у браку. Има две кћерке, Наташу (1964) и Катарину (1967), познату београдску глумицу.
У почетку каријере био је познат по извођењу мексиканских песама, па затим забавних и нарочито народних песама. Поред тога, играо је углавном епизодне улоге у неколико телевизијских серија и филмова.
Грамофонска плоча са песмом „Кафу ми, драга, испеци" издата је 1962. године и достигла златан тираж од 50 хиљада примерака.
Поред много одржаних концерата и телевизијских емисија певао је и у дуету са Предрагом Живковићем Тозовцем, Мирославом Илићем, Живком Ђурић и Лепом Лукић а наступао је и у трију са Мирославом Илићем и Предрагом Живковићем Тозовцем („три тенора").


Prvi put sam zapevao 1939. u vodvilju **Prelo na selu**. Trebalo je pevati osmoglasno. Imali su sedam devojčica, osmu nisu, pa su mene preobukli u curicu. Narodnu muziku sam propevao da je spasem, ako se može spasti. I danas to radim, ali imam utisak da se borim sa vetrenjačama - kaže Predrag - Cune Gojković.
Na primedbu da sala Kolarca nije slučajno izabrana za ovaj nastup, jer je upravo u njoj prvi put zapevao daleke 1939. godine, Cune je rekao:
- U pitanju je bio vodvilj **Prelo na selu** koji je trebalo pevati osmoglasno. Imali su sedam devojčica, osmu nisu, pa su mene preobukli i zapevao sam. A već godinu dana kasnije, u novembru 1940. Radio Beograd direktno je prenosio sa Kolarčevog narodnog univerziteta, kada smo sestra i ja pevali u duetu. Imao sam tada devet godina.
- U nekadašnjoj Jugoslaviji kada je autoput preko leta bio više nego zauzet, išlo se u tri trake, pa bi me neko ko vozi iza mene obično prepoznao. Kako me obilazi, vidim da ne može da mi se seti ni imena, ni prezimena, ni nadimka. Onda mahne, kaže: **Zdravo, kafu mi draga ispeci** i produži dalje. **Kafa** je ta koja je obeležila moju karijeru.
- NA takmičenju **Ko zna više** 1971. pobedio sam interpretirajući više od 300 pesama. Sada ih znam najmanje 4.000, dok moje nazovi novokomponovane kolege ne znaju ni 10. Malo sam ljut na Šabana Šaulića, Miroslava Ilića i Marinka Rokvića što na svoje albume ne uvrste i poneku staru narodnu pesmu. I ja sam pevao hitove, ali baš kao i Lepa Lukić, nikad nisam zaboravio na izvornu pesmu.
- OD 1966. do 1969. sam živeo u Americi. Otišao sam tamo slučajno i zaljubio se u Ameriku. Sećam se, bila je zima, pred Božić, sve je izgledalo čarobno i glamurozno. LJudi su išli ulicama opušteno i javljali se jedni drugima iako se nisu poznavali. Bio sam toliko zadivljen da sam odmah pozvao suprugu sa dvoipogodišnjom ćerkom. Pristala je da dođe sa detetom i ubrzo ostala u drugom stanju. Onda smo čekali da se Katarina rodi. U Americi danas živi moja ćerka Nataša.
SVOJU najčuveniju pesmu „Kafu mi draga ispeci" Cune je snimio 1961. godine. To je bila prva zlatna ploča ne samo u tadašnjoj Jugoslaviji nego i na Balkanu. Velika popularnost te pesme, osim u Cunetovoj interpretaciji, leži delom i u njenom tekstu, koji je bio vrlo moderan za ondašnje vreme.
- Neki stidljivi uča je napisao pesmu svojoj koleginici učiteljici da će doći oko pola noći da - popije kafu. A, eto, ja sam se drznuo, kako je jednom prilikom rekao pokojni Minimaks, da budem rodonačelnik seksualne revolucije u nas, pa sam kroz pesmu poručio da ću doći oko pola noći da legnem pored tebe, što je u to vreme bila jeres da se javno kaže - priča Cune.
- Pred mikrofon Radio Beograda prvi put sam stao 1948. godine, i ako računamo da je to početak moje karijere, onda ona traje pune 63 godine - sumira Cune. - Ali, neprekidno sam u ovom poslu od 1. septembra 1954. godine, kada sam imao nastup u Vršcu, znači pre 57 godina.
Kao najteži period karijere Cune izdavaja 1969. godinu, kada se posle tri godine boravka u Americi vratio u zemlju.
- Vratio sam se kao „četnik", koji je bogzna šta tamo radio. Tako su mi ovde prebacivali. A pre toga za naše u Americi bio sam „komunjara". Inače, tamo sam od ponedeljka do petka radio u jednom građevinskom preduzeću, a vikendom pevao najpre pet-šest meseci u kafani Milije Spasojevića, a posle toga po noćnim klubovima. Od samog pevanja u Americi se ne može živeti ako niste Frenk Sinatra. Iz Amerike sam stigao ovde sa samo 80 dolara u džepu. Na sreću, nađu se ljudi koji vam u teškoj
situaciji pomognu i koji su u mom slučaju umeli da podviknu: Ostavite čoveka na miru! Među njima su bili gradonačelnik Branko Pešić, pa Dragan Marković, osnivač Studija B, Žika Milenković, Ljuba Didić, Mića Orlović, tako da sam već sredinom 1970. bio na „Pesmi leta" i počeo da „vraćam popularnost".
- Imam želju da pevam i još mogu, ali da li je to nivo na koji je publika navikla i uzdigla Cuneta? Zašto bih joj pokvario taj utisak nekom greškom. Umor je stigao i glasne žice i telo. Povremeno nastupam. To su tihi koncerti... A nekad sam znao da pevam od osam uveče do šest sati ujutru. Ovako, sa kolegama izađem na scenu i otpevam nekoliko pesama u toku večeri. Usreći me, jer sam još tu.


Vi i mi svakog utorka zajedno


Prvi muzički internet magazin u Srbiji koji uređujemo Vi i mi zajedno ... novinari, fotoreporteri, čitaoci, studenti, đaci, domaćice, penzioneri, fanovi, muzički radnici, muzičari, svi koji imaju šta da kažu... Najkvalitetniji prilozi, korektni i tolerantni, bez vulgarnosti, omalovažavanja, ponižavanja, vređanja, isključivo bez politike, biće uvršteni u prvi naredni broj.

Prijatelji muzike izvolite ...

 

za tačnost podataka odgovara autor

Naslovna

  Naslovna