Baner 1

Viminet
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
     

Baner 2

Strana 28

ozbiljna muzika

Сјајан концерт Петера Бахмана

Манифестација одржана у оквиру „8. Чело феста" под називом „Од барока до рока".
Љубитељи класичне музике уживали су синоћ на сјајном концерту швајцарског уметника Петера Бахмана у Коларчевој задужбини. Он је у пратњи ансамбла челиста -Сандра Белић, Срђан Сретеновић, Драган Ђорђевић, Ивана Попарић, Ладислав Мезеи, Алиса Франклин, Данијела Милутиновић и Александар Радојичић, удараљке, одржао концерт који је награђен дуготрајним аплаузом.
У оквиру „8. Чело феста" под називом „Од барока до рока", велики број, претежно млађе публике дошао је да присуствује наступу Петера Бахмана. Пола сата пре почетка концерта, испред здања у Коларчевој задужбини, тражила се карта више.
Милица Ковачевић дошла је на концерт у пратњи мајке Иванке. Она каже да је одлична ствар што се организује „Чело фест", јер грађани могу да чују познате уметнике из Европе и света.
- Петер Бахман је одличан челиста и било је дивно чути различите нумере. Он и ансамбл челисте је превазишао очекивања стручне јавности, јер су свирали надахнуто - рекла је Милица.
На синоћњој манифестацији били су и тројица студената Факултета музичке уметности. Они кажу да их љубав према музици и жеља да чују нешто ново довела на концерт у Коларчевој задужбини.
- Ишли смо на све музичке вечери и није нам било тешко што су се концерти одржавали на више места у престоници - свечаној сали Скупштине града, Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић". Сигурно ћемо ићи данас на завршни концерт у „Сава центру" где ће у недељу да наступи Филхароминијски оркестар Миланске скале - рекао је Милан Зорић.
Публика је имала прилике да чује Оргуљска фантазија у г молу од Јохан Себастијан Баха, Самба за три мускетара од Петера Бахмана, Сонату од Доменика Скарлати, Свита из музике за филм „Пирати са Кариба" и друге нумере.
Петер Бахман рођен је у Цириху где је почео да учи клавир, виолончело и касније црквене оргуље. Студирао је виолончело и теорију музике у Цириху и такође на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу где је дипломирао композицију код Алфреда Ула и виолончело у класи Андре Наваре код кога се усавршавао се и на мајсторским курсевима у Бечу и Сијени.
Након што је краће време радио као професор музичке теорије на конзерваторијуму у Цириху, постављен је за соло челисту Минхенског камерног оркестра. Током турнеје овог оркестра у земљама Источне Европе током 1997, наступали су, између осталог, и у Београду.
Петер Бахман је био члан Швајцарског фестивалског оркестра Луцерна и Минхенског чело квартета. Он је 2002. године основаo квартет нонСордино (од акордеониста и гудача), који редовно изводи његове аранжмане композитора као што су Бах, Шуберт, Росини, Вагнер, Мијо и Пјацола, као и његове властите композиције. Овај уметник организује пројекте са аматерским оркестрима, као и са младим уметницима и децом. Заједно са својом женом, која је такође музичар, има четворо одрасле деце. Познат је по томе што у минхенском саобраћају превози своје чело на специјално конструисаном бициклу.

 

Завршени „Дани оргуља"

У катедрали Блажене Дјевице Марије завршен је 11. Међународни фестивал „Дани оргуља- ДИЕС ОРГАНОРУМ". Ове године, програм фестивала је у знаку француске оргуљашке традиције, па ће њен најистакнутији савремени представник, Оливије Латри, отворио манифестацију 29. јуна. Публика је у протеклих неколико дана имала прилике да чује дела Баха, Франка, Вијерна, Ланглеа, Литеза, Дипреа, Латрија...
Досадашња пракса је да сваки фестивал затворе полазници Летње школе оргуља, коју воде истакнути европски оргуљаши, учесници фестивала. Радионице су посебно значајне за музички живот и образовање у нашој земљи, јер пружају јединствену прилику да домаћи, млади музичари, непосредно и квалитетно размењују искуства са еминентним светским извођачима, композиторима и предавачима оргуљске музике.
Ову манифестацију је отворила Мија Давид која се захвалила на подршци Министарству културе, општини Врачар, као и надбискупу Станиславу Хочевару који је омогућио да се у катедрали на Неимару сусретну и одрже квалитетни концерти оргуља.
Љубица Солунац, уредник музичког програма Културног центра Београда, који је организатор ове манифестације, каже да је идеја да се публици представе оргуље и открију бројне његове могућности, јер овај инструмент није близак нашој средини.
- Међународни фестивал „Дани Оргуља" обогаћује летњу културну понуду града Београда, где су грађани могли да чују све чари овог инструмента који је правазишао црквени оквир - рекла је Љубица Солунац.
Драгана Јовановски, посетилац, каже да су концерти у катедрали Блажене Дјевице Марије били пун погодак. Она сматра да би сличне манифестације требале да се одржавају бар два пута годишње.
- Оргуље на којима су свирали уметници претежно из Француске сувеома фин и динамичан инструмент. Уметници су показали сву раскош свог уметничког талента и показали да су нумере на овом инструменту сјајно звуче - казала је Драгана.
Њена пријатељица Зорица Ђокић каже да се сваке године више од 24 милиона туриста посети Париз. Половина њих, неизоставно обиђе чувену катедралу Нотр Дам и имају привилегију да уживају и диве се звуку најчувенијих оргуља у свету.
- Оргуље нису искључиво црквени инструмени. Публика је имала прилике да чује различите нумере и да ужива у савременим ритмовима - рекла је Зорица.


Milanska Skala i Mari Heker zatvorili Čelo fest

BEOGRAD - Internacionalnim muzičkim susretom renomiranih umetnika na koncertnom podijumu Sava centra, italijanskog ansambla Filharmonijskog orkestra Milanske Skale, britanskog dirigenta Danijela Hardinga i soliste, nemačke violončelistkinje Mari-Elizabet Heker, večeras je svečano zatvoren osmi Čelo fest.
Osmi Beogradski međunarodni čelo fest pod nazivom "Od baroka do roka" počeo je 4. jula i do samog kraja lepotu i širinu izraza koju nudi ovaj instrument beogradskoj publici darovali su pretežno domaći umetnici.
Suptilno, nežno, lirski raspevano, ona je Koncert za violončelo i orkestar Roberta Šumana izvela uz burne aplauze nekoliko hiljada posetilaca, dirigenta i muzičara u orkestru.
Svečanoj atmosferi završnog koncerta ovogodišnjeg Čelo festa pored briljantne solistkinje, vrhunskog orkestra i dirigenta svetskog renomea doprinela je publika, brojni zaljubljenici u violončelo koji su uprkos tropskom danu došli na koncert.
Lepotom su plenili i raskošni cvetni aranžmani kakvi se kod nas retko viđaju na koncertnim scenama a najviše od svih zvezda nove generacije, mlada nemačka violončelistkinja Heker.
Rođena u porodici sveštenika kao jedno od osmoro dece, Heker je muziku počela da uči sa pet godina u porodici, svirala je sa braćom i sestrama. U 12. godini pobedila je prvi put na uglednom nemačkom nacionalnom takmičenju Jugent Musiziert.
Tokom školovanja osvajala je brojne značajne nagrade a nakon briljantne pobede na Međunarodnom takmičenju Mstislav Rostropovič u Parizu 2005. godine: postala je prvi takmičar u 30-godišnjoj istoriji konkursa koji je osvojio tri nagrade, Gran Pri i dve specijalne, postala je jedan od najtraženijih solista i kamernih muzičara mlađe generacije.
Među vrhuncima njene dosadašnje karijere su nastupi sa Minhenskom filharmonijom i Kristijanom Tilmanom, Bečkim simfonijskim orkestrom i Fabiom Luizijem, Orkestrom Marinskog teatra i Valerijem Gergijevim, kamernim orkestrom Kremerata Baltica i Gidonom Kremerom, Drezdenskom filharmonijom i Dmitrijem Kitajenkom, Kamernim orkestrom Mahler i Emanuelom Krivinom, Nemačkim simfonijskim orkestrom iz Berlina i Alanom Buribajevim, Orkestrom Filharmonija i Aleksandrom Šelijem, Pariskim orkestrom i Marekom Janovskim, Jurijem Bašmetom.
Nakon završnog koncerta na osmi Čelo festu u Beogradu u njenu biografiju biće zabeležen i nastup sa Filharmonijskim orkestrom Milanske Skale i jednim od vodećih svetskih dirigenata mlađe generacije Hardingom sa kojima je izvela i "Elegiju za violončelo i orkestar" Gabrijela Forea.
Publika je na večerašnjem koncertu uživala u maestralnom izvođenju orkestarske muzike: Uvertiri Viljem Tel Đoakina Rosinija Simfoniji br.9, Iz Novog sveta Antonjina Dvoržaka.

 

Кенеди, Бах и Астон вила на истој сцени

Мајстор чембала прича о преданости музици, сусретима са Хаџидакисом и Теодоракисом, пропалом браку, верности и оданости, али и о спорту...
Боље је бити срећно раздвојен.
Др Смиљка Исаковић је мајстор чембала, инструмента који у један, два или чак у три реда има дирке као клавир које, трзајем жица, производе посебне, архаичне тонове.
„Она је виртуоз који покорава свет врховима прстију. Словенског је порекла, латинског темперамента. Свира као што се облачи: екстравагантно и елегантно" - овако критичари виде нашу уметницу.
На Музичкој академији у Београду је стекла диплому и магистрирала на одсеку за клавир. Свирање на клавиру је специјализирала у Москви, на академији „Чајковски", а чембало и камерну музику на Краљевском конзерваторијуму у Мадриду. Докторску дисертацију на тему „Интерполација менаџмента у области музичко-сценских уметности" одбранила је 2008. у Београду.
Разведена је. Сад је посвећена само сину Љубиши (20), студенту електротехнике, и музици којом улепшава свој живот, а и тренутке оних који је слушају на концертима широм света.
Кад сте први пут видели чембало?
Имала сам 17 година, била сам студент кад сам, у једном углу, на Академији, видела нешто прекривено што је личило на клавир. Био је то стари чембало, пун прашине, који је ту, заборављен, чекао годинама да се огласи. Дигла сам поклопац и почела да свирам. Била је то љубав на први додир. Очарао ме тај мистични звук.
Како се та љубав развијала?
Десетак година касније, после завршених студија клавира, отишла сам у Мадрид и, као постдипломац, уписала се на одсек за чембало. Увек сам волела историју, а чембало ме, тоновима, враћао у историју музике. Доживљавала сам све то као времеплов у 17. век.
Чему сте још били посвећени?
Волим спорт, посебно кошарку и тенис. Између уметника и спортиста постоји велика сличност. То су професије које се додирују. И једни и други почињу рано да вежбају. То морају да чине сваки дан, и тако цео живот. Разлика је само што уметници могу да раде до краја живота, а спортски век је, због физичких напора, знатно краћи.
Колико дневно „тренирате" чембало?
На Академији сам вежбала од четири до шест сати дневно. Сада искуство чини своје. Пред концерте вежбам два-три сата дневно. То ми је довољно да останем у форми.
Ко је музичка репрезентација Србије?
Пре свих то је Београдска филхармонија. Имамо и врло добре мале камерне саставе: Гудаче Светог Ђорђа, оркестар „Душан Сковран", а и изузетне појединце. Сви ми солисти, кад одемо у иностранство, не представљамо само себе, већ и Србију.
С ким сте од познатих сарађивали?
Свет старе музике и чембала је мање познат. Радила сам са великим чембалистом Тревором Пиноком. Али, углавном сам била солиста. Изузетак је београдски концерт с виолинистом Најџелом Кенедијем, као и сарадња с грчким композиторима Мамасом Хаџидакисом и Микисом Теодоракисом.
Какви су они људи?
Хаџидакис ми је најавио нову сарадњу, после, како је казао, „мале хируршке интервенције у Енглеској". Нажалост, та операција није успела. Преминуо је! Био је весео човек, увек спреман на шалу. Теодоракис је повученији и уздржанији. Није то поза, он је такав човек, а на сцени је фантастичан. Кенеди је велики мангуп. Не пати од било које форме која прати људе врхунског музичког калибра какав је он. У стању је да „заборави" фрак, и музику Јохана Себастијана Баха свира у дресу свог клуба Астон виле.
У којој врсти музике се осећате најбоље?
Најлепше се осећам у бароку енглеских вирџиналиста. Вирџинал је мали чембало. То је енглеска музика с краја 16. и почетка 17. века коју су компоновали и Хенри Осми и Елизабета Прва. Веома волим француске композиције 17. века. То се свирало на двору Луја XIV. Та музика одсликава бескрајне златне сале за играње и дивне паркове. А волим и шпанског композитора Антонија Солера.
Коју музику сад слушате?
Волим народну музику свих земаља. Мене испуњава јака музичка веза с нечијим коренима као што је то случај с људима из Јужне Америке. Осваја ме звук њихових инструмената. Волим и оштре тонове великих симфонијских оркестара. Некад су уз мене били „Битлси" и многе рок групе.
А коју музику уводите у спаваћу собу?
После дугих вежби, предавања и проба, мени је бар сат-два најлепша музика тишина.
Како Вам је било у браку?
Искрено, тешко је поднети жену која вежба свирање, путује, има концерте свуда по свету. Пеђа и ја смо две јаке личности. И свако је имао своје поље деловања. Боље је бити срећно раздвојен и врло добар пријатељ, што ми јесмо, него имати сталне сукобе.
Шта поштујете код мушкараца?
Најпотребније ми је да тај неко буде мој друг и пријатељ. Важно ми је да имамо лојалност, односно верност, оданост и приврженост која нас чува од спољњег света.
У чему видите смисао живота?
Мој смисао живота је да неком из нашег доба преносим лепоту музике људи који су умрли пре 200, 300, 400 година. Тако чувам музичку историју света, јер музика је мој живот.
Посао професора музике се не цени довољно
Где Вам је све нуђен посао?
Раније свуда, сем у Београду. Сада сам већ две године професор на Универзитету „Мегатренд", где предајем менаџмент музичке уметности. Живела сам и радила као професор музике по пет-шест година у Шпанији и Грчкој.
Колика је разлика у заради тамо и овде?
Боље сам била плаћена тамо него овде. Али, ни тамо ни овде посао професора класичне музике се не цени онако како би то требало.


Vi i mi svakog utorka zajedno


Prvi muzički internet magazin u Srbiji koji uređujemo Vi i mi zajedno ... novinari, fotoreporteri, čitaoci, studenti, đaci, domaćice, penzioneri, fanovi, muzički radnici, muzičari, svi koji imaju šta da kažu... Najkvalitetniji prilozi, korektni i tolerantni, bez vulgarnosti, omalovažavanja, ponižavanja, vređanja, isključivo bez politike, biće uvršteni u prvi naredni broj.

Prijatelji muzike izvolite ...

 

za tačnost podataka odgovara autor

Naslovna

  Naslovna