Baner 1

Viminet
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
    • VIMINET MUZIKA DOBRA ILI LOŠA I TAČKA
     

Baner 2

Strana 4

rokenrol

Првоборац хипи револуције

Велики „сценски маг", познати ТВ и филмски продуцент, редитељ и сценариста каже да га је животу „на више колосека" научило детињство у Индији, медије је заволео у Америци, а његова самосталност је очев утицај.
Живео је у Индији, САД, Канади и Швајцарској (да не помињемо Србију и Црну Гору), путовао по целом свету, али, тврди Станко Црнобрња, најпријатније успомене везују га за Америку, посебно за главни град Сједињених Држава.
- Најлепше се осећам у Вашингтону. У њему сам живео своје гимназијске и студентске дане и, ево, мој пример је потврда правила да вас ти,често најлепши, дани у животу трајно везују и за место у којима сте их проживели. Волим и Дирфилд Бич, градић на Флориди, на обали Атлантског океана, као из филмова:једна школа, једна амбуланта, једна ватрогасна кола, и предивна, огромна, песковита плажа из снова. Разноврсни људи, из свих крајева света, који су ту дошли само са једном идејом: да живе опуштено, без стресова. Замислите ту количину добрих вибрација! - каже познати телевизијски и филмски продуцент, писац, редитељ и сценариста чије су оригиналне идеје и смели сценски подухвати небројено пута означавали преседан или прекретницу у телевизијској и филмској режији и продукцији великих фестивала.
Сматрају га једним од најцењенијих теоретичара визуелних медија у свету. За његово име се везују неке од најпопуларнијих (и награђиваних) домаћих ТВ емисија и серија (Недељом по подне, Специјална редакција, Београд ноћу, Петком у 22, Од нашег дописника, Вила Марија...), а потписао их је више од 1.100, као и велике манифестације у земљи (попут МЕСАМ-а, ФЕСТ-а, БЕМУС-а, Југовизије, Беовизије, Универзијаде...) и иностранству. С којима се највише помучио, а на које је посебно поносан?
Киша упропастила Чолин концерт
- Највише проблема у великим продукцијама, које се често догађају под отвореним небом, обично доносе природне непогоде, виша сила, како се то каже. Киша, ветар, олуја. На то иде и нестанак електричне енергије, и онда ето праве муке! - подсећа наш саговорник. - Било ми је жао, рецимо, прошле године на Кошеву, у Сарајеву, кад је киша запретила да прекине велики концерт Здравка Чолића.Први на том месту после 30 година, мада је и у оно време управо киша спречила да се тадашњи концерт заврши по плану. Стрепња, Здравкова и целе наше екипе, била је нека врста мучног стања, али ваљда је та концентрисања жеља свих да не буде непогоде, довела до тога да киша стане два минута пред концерт и да почне поново да пада тек десет минута после краја концерта!
Посебно сам поносан на своју режију „Југовизије"у Задру 1990. године, када је победила тинејџерка Тајчи.То је био моменат када сам, увођењем сасвим нових режисерских метода и техника, режију, дизајн и медијски језик великог сценског спектакла дефинитивно довео на сам врх тадашње европске продукције. То је била прекретница у режији оваквих манифестација, не само код нас, већ и на нивоу „Евровизије". Од седишта ЕБУ (Европске радиодифузне уније) у Женеви тада сам добио највише похвале за то како је догађај осмишљен и режиран - каже Црнобрња.
Истовремено и примећује:
- Али најбоље је било то што сам, уз екипу врхунских професионалаца из целе тадашње Југославије, имао прилику да доживим и врхунску радост управо кроз слободно управљање сопственом маштом и медијском креацијом.
Кренуо путем којим се ређе иде
Наш саговорник није само велики „сценски маг": аутор је три играна филма, неколико стотина кратких филмских и музичких видео-клипова, оснивач и (су)власник неколико медијских организација и продукцијских кућа у Београду, Торонту, Подгорици и Атини, утемељивач и први директор ТВ „Авала", оснивач и декан Факултета визуелних уметности у Подгорици, предавач на Факултету драмских уметности на Цетињу и на Факултету за медије и комуникације у Београду... Многе сад већ славне ТВ личности су то постале уз његову помоћ: Дина Чолић, Милан Ерак, Воја Недељковић, Вања Булић, Ивана Бојић... А ко је на њега највише утицао?
- Мој професор сликарства, познати амерички сликар Леон Беркович, Јеврејин пореклом из Пољске, највише је утицао на то да, већ у петнаестој години, јасно схватим чиме желим да се бавим у животу. Без икакве дилеме, посветио сам се уметности, медијима, култури у најширем смислу.
А кренуо сам оним тежим путем, којим се ређе иде. Потпуно самостално и слободно, без сталног радног места, без партијских и религиозних припадности, без призива на национално, географско или територијално. Ту слободу у одлуци дугујем свом оцу Богдану, који је био аутентични револуционар и прогресивни левичар, сасвим посвећен хуманизму и добробити свих људи на планети - сећа се.
- Такве поруке сам и ја уграђивао у своја дела. Једна од најважнијих је добро позната хипи максима која каже: „Водимо љубав а не рат!" Мислим, међутим, да ће још једном, али дефинитивно, морати да дође на ред и она основна револуционарна парола:„Фабрике радницима, земља сељацима", јер управо овај данашњи систем расподеле вредности и ресурса, не само код нас већ и глобално, доводи до бесконачног низа ратова, криза, сукоба и страдања! - тврди Црнобрња.
- Пут који сам одабрао као петнаестогодишњак доследно сам прешао и успеода, само уз помоћ сопственеглаве и ових десет прстију, досегнем велика стваралачка задовољства, унапредим језик медија којим сам се бавио и којим се бавим теоријски и практично - каже поносно. - И сва та искуства и знања, данас, у поодмаклој фази тог пута, без задршке преносим на млађе генерације. После више од 40 година тог и таквог путовања, на којем је појам слободе био мој највиши циљ, а идеја креативности моја моторна снага, могу да кажем да је било одлично и ретко занимљиво. Своју лично стечену слободу никада нисам жртвовао, нити страћио, а своју креативност сам све време унапређивао и ојачавао.
Гитаром против „хладног рата"
Кажу да деца успешних и славних родитеља имају само два избора: да и сами постану такви, или да се потпуно повуку у анонимност. У случају Станка Црнобрње и његовог брата Михаила (Мише) нема дилеме, обојица су постигли сам врх у својој струци, а по чувењу и надмашили свог оца Богдана, револуционара, високог југословенског функционера и дипломату.
Мајка Анђелка, фармацеут, одрекла се каријере због породице, а Михаило се, после бављења дипломатијом и, краће, бизнисом, посветио науци, и сад је декан Факултета за економију, финансије и администрацију. Чега се Станко, који је управо прославио 58. рођендан, најрадије сећа из времена одрастања?
- Био сам срећно и заиграно дете. Имао сам дивно детињство и младост.
Иако је то било време такозваног хладног рата, многе ствари у животима људи биле су знатно мирније, искреније, извесније, сигурније. Мој брат је седам година старији од мене, тако да се у детињству нисмо много играли заједно. У том узрасту то је непремостива разлика. Тек када смо, и један и други, стасали за девојке и романсе, могли смо, на забавама и седељкама, концертима и путовањима, да се дружимо и учествујемо у друштвеним играма, које су, у то време, најчешће почињале или се завршавале уз гитару (и Миша и ја свирамо овај инструмент), песмом, плесом, удварањима, причањем вицева, пантомином, и препричавањем свих могућих и немогућих авантура - резимира Црнобрња.
Примећујемо да је био посматрач и учесник неких најважнијих друштвених и уметничких покретаданашњице. У који би сада себе сврстао?
- Ја сам првоборац хипи револуције и поштовалац свих прогресивних револуција које су се десиле, од почетка 20. века до данас, закључно са глобалном, мобилном, интернет и сајбер револуцијом! - истиче.
Беба у авиону „на пропелере"
Станко Црнобрња готово да пркоси законима физике бавећи се, како изгледа,истовремено десетинама различитих ствари, и то веома успешно, као прави „мултимедијални ренесансни човек".
- Можда припадам генерацији којој је било суђено да буде „мобилна" у сваком погледу. Моја знатижеља и машта криве су за тај непрестани, мултимедијални, симултани низ разних активности. Вероватно и мој хороскопски знак (Близанци). А кад вас, као бебу од само годину и по дана, ставе у авион „на пропелере" и транспортују из Београда у далеки, чаробни свет Индијског потконтинента, остатак живота тешко да можете да проведете у једном месту, уз један посао, па и уз једног супружника!- уверен је наш саговорник, иначе разведен од Драге, са којом има ћерку Зону, стручњака за компјутерску анимацију, веб-дизајн и видео-монтажу.
- У мом случају је изложеност јарким контрастима Индије остала заувек урезана као снажни упут да се живот живи на више колосека, у више „агрегатних стања", више таласних дужина, симултано...Баш као што, у индијској цивилизацији, флора и фауна равноправнокоегзистирају са људским бићима, и где је вера у реинкарнацију основа промишљања живота и смрти, а трансцедентална медитација средство које све то ставља у виши и јаснији поредак - осврће се филозофски на свој живот.
Очигледно да наш саговорник не спада међу оне који не знају шта ће са вишком времена.Али, кад успе да га некако створи, радо га троши на своју стару љубав - сликарство.
-Мој први конкретан додир са уметничким стварањем био је кроз графику. И данас посебно волим специјалну технику која се зове монотипија, а коју сам научио још у гимназијском узрасту, управо од великог „гуруа" лепих уметности Берковича. И данас правим монотипије, мало прилагођене свом сопственом открићу: равноправно, на истој површини, комбинујем уље, акварел и пастеле. Права радост за слободно време!
Јадранска острва најлепша на планети
Постоји ли у животу Станка Црнобрње неко омиљено „тајно" место у које се стално враћа, и које је укључено у његове планове за ово лето?
- Увек имам планове, јер тако живим и радим, ачесто створим прилику да „летујем" усред зиме, и „зимујем" усред лета. Имам тајно место, и то не само једно, где се одмарам, али ако их сада откријем, не би више била тајна, зар не? Ево, ипак, да кажем да постоји неколико острва и увала на Јадранском мору за које сам уверен да су међу најлепшим тачкама на планети Земљи...а можда и шире!
Локалне теме нису за светску публику
Које су добре, а које лоше стране савремене домаће ТВ и филмске продукције?
- Најслабија страна данашње домаће ТВ продукције јесте то што све зависи од фамозних рејтинга, односно гледаности. Значи, квантитет је дефинитивно победио и потиснуо квалитет, који се буквално прогони, као лош пример и као скупо „експериментисање". Добра страна је што је експлозија ТВ канала, у последњих 15 година, довела до тога да на нашим телевизијама могу, ту и тамо, да се нађу и виде врхунски професионалци - оцењује стручно.
- Филмска продукција је преплављена локалним и парохијалним темама које чак и локалну публику тешко доводе у биоскопе,а о некој комуникацији са светском публиком, већ дуже време, нема ни говора!Нове дигиталне технологије, међутим, омогућавају много већем броју аутора да се подухвате снимања филмова,да дођу у прилику да разбијају владајуће цеховско-клановске односе, а тиме и да прошире тематске оквире у којима је сада заробљен наш филм - каже Станко Црнобрња.


Vi i mi svakog utorka zajedno


Prvi muzički internet magazin u Srbiji koji uređujemo Vi i mi zajedno ... novinari, fotoreporteri, čitaoci, studenti, đaci, domaćice, penzioneri, fanovi, muzički radnici, muzičari, svi koji imaju šta da kažu... Najkvalitetniji prilozi, korektni i tolerantni, bez vulgarnosti, omalovažavanja, ponižavanja, vređanja, isključivo bez politike, biće uvršteni u prvi naredni broj.

Prijatelji muzike izvolite ...

 

za tačnost podataka odgovara autor

Naslovna

  Naslovna